посуча
[poˈsut͡ʃɐ]
- Ударение
- посу̀ча
- Част на речта
- глагол
- Сричкоделение
- по-су-ча
- Род
- няма
- Вид
- свършен
- Преходност
- преходен
- Спрежение
- I спрежение
- Видова двойка
- посуквам
Етимология
Произход:Старобългарски
Оригинална дума:соукати
Представка 'по-' (за кратко време или в малка степен) + 'суча' (усуквам, навивам).
Употреба
Чести словосъчетания:
- посуча мустак